Projekat AAK

"Novi programi u edukaciji dece sa višestrukom ometenošću i implementacija metoda augmentativna i alternativne komunikacije" naziv je nagrađenog projekta diplomiranog defektologa Jelene Mazurkiević, povodom kojeg je u Plavoj sali ŠOSO "Milan Petrović" 28. februara održana izuzetno posećena međunarodna konferencija na kojoj su prisustvovali eminentni stručnjaci iz SAD, Srbije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

 O projektu:

U našoj zemlji i regionu stručnjaci još uvek nisu upoznati sa ovim načinom rada koji je pre svega namenjen ometenoj u razvoju i deci sa poremećajima u razvoju govora. U tu svrhu koriste se jednostavna  i visoko tehnološka sredstva, programi i uređaji koji omogućavaju ostvarivanje komunikacije, a samim tim i saznajni razvoj, učenje, rehablitaciju i zapošljavanje ovih osoba.  Edukacija stručnjaka koji rade sa ovom decom je izuzetno značajna i ona se obavlja putem seminara, radionica, predavanja, direktnog rada sa decom. Sadržaj tema u okviru Konferencije i projekta će biti od značaja za defektologe svih struka. Konferencija se organizuje u okviru nagradjenog projekta, ALUMNI IMPACT AWARD, diplomiranog defektologa Jelene Mazurkiević „Novi programi u edukaciji dece sa višestrukom ometenošću i implementacija metoda augmentativne i alternativne komunikacije“ od strane Instituta za Internacionalno obrazovanje (IIE, Humphrey Program) i Američke vlade (Department of State, U.S.A.)

Projekat je zamišljen da se izvede kroz organizovanje konferencije sa stranim predavačima i edukativnim radionicama za stručnjake, roditelje i decu po školama u Srbiji. Planirano je da projekat traje 10 meseci (januar 2009 - oktobar 2009). Smatramo da će nakon realizacije projekta mnogi defektolozi biti spremniji za implementaciju novih znanja u škole i institucije koje se bave višestruko ometenom decom, za naučno-istraživački rad, povezivanje stručnjaka iz regiona i kontinuiranu saradnju sa stručnjacima iz SAD.

 

Na konferenciji govorili su Sharon Salter, master u specijalnom obrazovanju, a izlagala je o Specijalnom obrazovanju, programima i projektima u radu sa decom sa višestrukom ometenošću u State College školskom distrkitu i o zakonskim regulativama u obrazovanju u državi Pensilvanija, SAD, zatim dr Mira Cvetkova-Arsova koja je predstavila programe rada u obrazovanju dece sa višestrukom ometenošću i model rada sa decom sa višestrukom ometenošću po Hilton Perkins modelu Instituta iz Bostona, najstarije i najčuvenije ustanove za brigu i obrazovanje dece sa oštećenjem vida i višestrukom ometenošću u SAD. 

 

Karen Yanak je prezentovaala uvodno predavanje o Asistivnoj tehnologiji i augmentativnoj i alternativnoj komunikaciji i mogućnostima implementacije u radu sa različitim korisnicima (deca sa poremećajima u razvoju govora i komunikacije, višestruko ometena deca, rekonvalescenti, da bi se na kraju ovog izuzetno zanimljivog predavanja prisutnima obratio David Hofer koji je predstavio komjutersku opremu i softver austrijske firme "Lifetool" i njihovu primenu  u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom.

Konferencija je realizovana uz finansijsku i stručnu podršku:

·                                 Instituta za Internacionalno obrazovanje (IIE, Humphrey Program) i

·                                 Američke vlade (Department of State, U.S.A.)

·                                 Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“, Novi Sad

·                                 Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje AP Vojvodine

·                                 Društva defektologa Srbije

·                                 Gradske uprava za obrazovanje, Novi Sad

·                                 Hilton-Perkins programa za Istočnu Evropu

·                                 Kompanije „Lifetool“ iz Austrije

·                                 Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom

Konferenciju i projekat su odobrili:

·                                 Ministarstvo prosvete Srbije

·                                 Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

 

Izvestaj sa konferencije

Na konferenciji odrzanoj 28. februara 2009. je prisustvovalo 150 strucnjaka iz razlicitih institucija iz Srbije, Madjarske, Makedonije, Hrvatske, Bosne I Hercegovine i Slovenije, ukljucujuci predavace iz SAD, Austrije I Bugarske.

Na konferenciji govorili su Sharon Salter, master u specijalnom obrazovanju, a izlagala je o Specijalnom obrazovanju, programima i projektima u radu sa decom sa višestrukom ometenošću u State College školskom distrkitu i o zakonskim regulativama u obrazovanju u državi Pensilvanija, SAD, zatim dr Mira Cvetkova-Arsova koja je predstavila programe rada u obrazovanju dece sa višestrukom ometenošću i model rada sa decom sa višestrukom ometenošću po Hilton Perkins modelu Instituta iz Bostona, najstarije i najčuvenije ustanove za brigu i obrazovanje dece sa oštećenjem vida i višestrukom ometenošću u SAD.

Karen Yanak je prezentovaala uvodno predavanje o Asistivnoj tehnologiji i augmentativnoj i alternativnoj komunikaciji i mogućnostima implementacije u radu sa različitim korisnicima (deca sa poremećajima u razvoju govora i komunikacije, višestruko ometena deca, rekonvalescenti, da bi se na kraju ovog izuzetno zanimljivog predavanja prisutnima obratio David Hofer koji je predstavio komjutersku opremu i softver austrijske firme "Lifetool" i njihovu primenu  u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom.

Konferencija je realizovana uz finansijsku i stručnu podršku:

·                                 Instituta za Internacionalno obrazovanje (IIE, Humphrey Program) i

·                                 Američke vlade (Department of State, U.S.A.)

·                                 Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“, Novi Sad

·                                 Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje AP Vojvodine

·                                 Društva defektologa Srbije

·                                 Gradske uprava za obrazovanje, Novi Sad

·                                 Hilton-Perkins programa za Istočnu Evropu

·                                 Kompanije „Lifetool“ iz Austrije

·                                 Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom

Konferenciju i projekat su odobrili:

·                                 Ministarstvo prosvete Srbije

·                                 Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

 

 

Author: Jelena Mazurkiević     Time: 18-10-2009  10:42     Comments: 0

 

Pravo na komunikaciju

            Novi programi u obrazovanju dece sa više invaliditeta

      –Primena novih metoda augmentativne i alternativne komunikacije –

Subota 28. februara, 2009. – Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“, Novi Sad

Izvestaj priredio: mr Tihomir Nikolić

 

Reč o domaćinu

Škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović je jedna od najuglednijih ustanova za obrazovanje dece sa više invaliditeta. Prošle godine je proslavila 50 godina rada. Počela je kao osnovna skola za obrazovanje dece sa mentalnim smetnjama, a razvila se u renomirani centar za pomoć deci sa više invaliditeta. Već više od deset godina u njoj deluje i odeljenje za obrazovanje učenika sa invaliditetom vida. U tom periodu ona je stala na čelo primene inovacija u radu sa ovom decom, ali i postala nosilac primene inventivnih ideja u radu sa njima i organizaciji raznovrsnih službi pomoći. Na čelu ovih aktivnosti je gospođa Jelena Mazurkiević, dobitnik nagrade za predlozeni projekt – izvor za reallizaciju ove konferencije.

Reč je o Projektu „Alumni Impact Award – Alumni impakt Avord“. Naslov projekta je dat u naslovu, a predložen je u okviru konkursa Instituta za internacionalno obrazovanje i nadležnog odeljenja američke vlade.

Osnovna ideja ove nagrade je finansiranje projekta, primena stečenih znanja i iskustava u zemlji iz koje dolazi stručnjak posle studijskog boravka u SAD.

Dobro je da znate da je gospođa Mazurkiević započela svoju stručnu karijeru kao profesor/vaspitač u Školi u Zemunu. Pod čudnim administrativnim okolnostima je ostala bez posla, a posao je brzo dobila u Školi u Novom Sadu. Glavna odlika gospođe Slavice Marković, direktora ove renomirane ustanove, je da omogućava slobodni razvoj ideja i saradnje ljudi koji sa njom rade. Verujte mi da ovo nije prazna fraza. Kako bi inače doslo do ovoga događaja. Jelena je danas na čelu Tiflološke sekcije Saveza društava defektologa Srbije. Konferencija je trajala jedan dan, a ja sam učestvovao u njenom radu kao predstavnik Gradske organizacije slepih Beograda. Imala je tri velika predavanja i ogromno vreme za vam na jednom mestu, pa su predavači na njih odgovarali u poslednjoj sesiji konferencije. Predavači su dosli iz SAD., Bugarske, i Austrije.

 

Kako realizovati pravo na komunikaciju?

Dozvolite jednu digresiju: Često mi se događa da me neko prevede na pogrešnu stranu raskrsnice. Taj nesporazum se desava ponda kada vas lice sa zdravim vidom uopšte ne pita kud vi želite da idete, a vi mislite da ono to shvata iz vašeg polozaja na trotoaru. Naravno, tu su i predrasude pomagača, koji misli, recimo, da ste vi to nekud zalutali, pa on nastoji da vas što pre dovede na bezbedno mesto. Zato nastojte da pomagača što pre obavestite kuda želite da pređete, inače može svašta da vam se dogodi.

Zamislite sada kako se odvija komunikacija sa decom sa više invaliditeta, gde su ostećeni osnovni kanali komuniciranja: culo sluha, vida, pokreti, facijalni izrazi i tome slično. Obrazovanje ove deci podrazumeva pre svega osposobljavanje za komunikaciju sa neposrednom sredinom. Ona se obrazuju tako da se podstiču i navikavaju da komuniciraju u skladu sa svojim psihofizičkim mogućnostima. Kako su za komunikaciju potrebne najmanje dve osobe, onda i ona druga treba da bude upućena u tu vestinu. Izmedju ostalog, pedagog pronalazi najbolje načine kojim se ta komunikacija moze da postigne, uvodi je u svakodnevno ponašanje sa detetom i stvara uslove za navikavanje. Osnovni izvori su: slike, zvuci, predmeti, dodir na određenom mestu na telu. Odgovori su takođe raznovrsni: pljeskanje rukama, facijalni izrazi, gestovi, vrisak radosti, vrisak bola, gunđane, mrmljanje i ostalo.

 

 

Hilton-Perkinsov program

Profesor doktor Mira Cvetkova-Arsova nam je govorila o primeniHilton-Perkins programa u ovoj oblasti. Profesorka dolazi iz Bugarske sa licencom da obučava strucnjake prema ovom programu. Znanja o primeni Hilton-Perkins programa je stekla na Hilton-Perkins institutu u Bostonu. Iskoristio sam višegodišnje poznanstvo i druženje sa gospođom Arsovom da nam malo više kaže o tom programu. Pre toga, evo jednog kurioziteta:  Hotelijer Hilton je osnovao fondaciju za pomoć licima sa visestrukim invaliditetima. Pravo na realizaciju te pomoći je, posle hotelierove smrti,dobila Perkins škola za slepe.Što se tiče autorke, ona dosta tečno govori srpski, ali je ovog puta predavala na engleskom.

 

Life Link – Životna veza

 Šaron Salter je u Novi Sad stigla iz Pensilvanije. Ona je brojnom auditorijumu govorila o uslovima obrazovanja dece sa posebnim potrebama u SAD, posebno o radu sa njima u svom skolskom okrugu, gde je ona direktor. Mi smo dovoljno informisani o pristupu obrazovanju dece sa posebnim potrebama u njenoj zemlji, ali je njena priča o „zivotnoj vezi zagolicala paznju svih prisutnih.“

Dakle, LIFELINK, (ŽIVOTNA VEZA), Put KA SAMOSTALNOSTI je model povezanosti ucenika sa specificnim potrebama sa studentima univerziteta ovog koledža.

 

Primena savremene asistivne tehnologije

Savremena asistivna tehnologija u augmentativnoj i alternativnoj komunikaciji pomaže i tamo gde je situacija najteža. Jednostavno, ona može da učini sposobnomm i najnesposobniju osobu za komunikaciju. Na ovom skupu smo čuli priču o jednoj osobi iz Beograda. Ona godinama nije mogla da piše. Njen problem je rešen kada je dobila uređaj za pisanje na kompjuteru duvanjem. Umor učesnika subotnje konferencije nije bilo prepreka da saslušaju izlaganje Davida Hofera, generalnog menadžera austrijske firme Laiftul (Lifetool computer aided communication), kompanije za proizvodnju i distribuciju kompjuterske opreme i programa za rad sa osobama sa invaliditetom.Uskoro će otvoriti svoje predstavnistvo u Novom Sadu.   U vezi sa njim je kuriozitet da je on po majci Hrvat iz Vukovara. Gospodin Hofer nam je prikazao nekoliko softvera koji podržavaju komunikaciju u najtezim slucajevima invalidnosti. Na kraju izlaganja svi učesnici Konferencije su dobili CD demo svih softvera koji se u njegovoj kompaniji proizvode. Očigledno je da su učesnici Konferencije imale bogat i neobičan subotnji program.

 

                               

 

 

 

                                                                       

Author: Jelena Mazurkiević     Time: 18-10-2009  10:50     Comments: 0

 

Hilton–Perkins program

Program za decu sa višestrukom ometenošću i oštećenjem vida

-delovi sadržaja-

 

Filozofija našeg programa se bazira na uverenju da je svaki učenik jedinstvena i vredna osoba koja treba da se poštuje i da se uvažavaju njegove/njene sposobnosti. Naš cilj je da stvorimo individualizovano obrazovno okruženje koje podrzava i neguje snage svakog učenika koje će mu pomoći da postane aktivni deo društva u okviru njegovog ili njenog  nivoa samostalnosti.

                                                     

Totalni Komunikativni Pristup

 

 

 

Community experience trips (posete lokalnoj zajednici van škole)

 

 

Kurikulum

 

Program za gluvo-slepe nudi nastavni plan koji je namenjen deci od 3 do 22 godina sa različitim spektrom mogućnosti. Za svaku grupu je dizajniran posebni/specifični plan koji će izaći u susret njihovim potrebama kao što je navedeno ispod. Uz specifičan sadržaj svakog nastavnog plana, nude se sledeće službe:

služba podrške koje uključuju orijentaciju i kretanje, adaptirano fizičko vaspitanje, obuka za rad, kompjuteri/informatička tehnologija, životne veštine, smeštaj, služba za tranziciju i kliničke službe: psiholog, konsultant za ponašanje, terapija govora (logoped), audiologija, fizioterapija, okupaciona terapija, socijalni radnik i zdravstvene službe.

 

Članovi programa uz defektologe čine interdisciplinarni tim i pružaju usluge i konsultacije u sledećim oblastima:

 

Rano detinjstvo (3-6 godina)

Program je  usmeren na sledeće:

 

 

Pripremni Program za mladju decu (5-12)

Individualizovan je i bazira se na razvojnim karakteristikama svakog deteta:

 

Author: Jelena Mazurkiević     Time: 18-10-2009  10:51     Comments: 0

 

Implementacija AAK

                                   

Augmentativna i Alternativna komunikacija

•Augmentativna = uvećana, jačeg inteziteta

(suprotno je deminutivna)

 

•Alternativna = netradicionalna, po izboru, drugačija…

Augmentativna i Alternativna komunikacija

•Augmentative and Alternative Communication (AAC) podrazumeva različite komunikativne metode za osobe koje imaju značajna oštećenja govora

 

•Augmentativa i Alternativna komunikacija ima za cilj da podrži neverbalnu komunikaciju.

•Augmentative and alternative communication (AAC) se odnosi na istraživanja, kliničku i vaspitno-obrazovnu praksu

 

AAK - Podrška u razvoju komunikacije

•Proucava mogucnosti kompenzacije za periodicna i permanentna oštecenja usmenog i pisanog govora

 

•Govor može biti zamenjen ili poboljšan (unapredjen) putem

~Mimike, gestikulacije ili pokreta tela

~Manuelnim znakovima

~Pisanjem

~Komunikacionim pomagalima

~Komponente AAC su simboli, pomagala, strategije i tehnika za komunikaciju

 

CILJ AAK

•AAK podrazumeva intervencije koje imaju za cilj da pomognu osobama sa ozbiljnim govornim oštecenjima da kompenzuju ovu nesposobnost kroz alternativne oblike komunikacije.

•AAK tehnike su bazirane na ABA (Primenjenoj analizi ponašanja)

Bihejvioralne intervencije ~
Metode i tehnike koje spadaju u ABA

•Teacch metod

•Pecs  (Komunikacija podržana sličicama)

•Calendar metod (Metod rasporeda koji daje vizuelnu podrsku i fizicku strukturu vremenu i organizaciji aktivnosti, zivotu i radu)

•Perkins  metod je adaptacija postojećih metoda za rad sa višestruko ometenom decom, u prvom redu slepo-gluvom decom

 

 

Author: Jelena Mazurkiević     Time: 18-10-2009  10:52     Comments: 0

 

Individualno edukativno planiranje

INDIVIDUALNO EDUKATIVNO PLANIRANJE U SPECIJALNOM OBRAZOVANJU

 

 

FEDERALNI ZAKON O OBRAZOVANJU, primer SAD

•I.D.E.A. 2004 Individuals with Disabilities in Education improvemet Act

•(Dekret o unapredjivanju obrazovanja osoba sa smetnjama u razvoju)

•1975. Prva primena ovog dekreta

•Obnavljanje dozvole svakih 7 godina

•Zaštita učenika od rodjenja do 21.godine

•Svaka od država u SAD ima svoju interpretaciju I.D.E.A.

•Svrha zakona je da obezbedi FAPE (Free Appropriate Public Education)= Besplatno odgovarajuće državno obrazovanje svim učenicima bez obzira na sposobnosti ili smetnje u razvoju

 

Servisi u speciijalnom obrazovanju

•Podrška u učenju (Teaching support)

•Emocionalna podrška

•Podrška za  višestruku ometenost

•Podrška za životne veštine

•Podrška kod autizma

•Podrška kod oštećenja vida

•Podrška kod oštećenja sluha

•Podrška za govor i jezik

 

Delovi IOP

•Sadašnji nivo znanja akademskih i funkcionalnih

•Plan tranzicije (za učenike od 14 godina i više)

•Uspešnost na državnim i lokalnim testovima znanja

•Ciljevi (akademski i funkcionalni) –koji se odredjuju prema sdašnjim znanjima

•Specijalno dizajnirane instrukcije

•Servisi koji su uključeni i učestalost tretmana

•Podrška školskom osoblju

•Produžetak školske godine

•Smeštaj, izbor škole (LRE )Least Restricted Environment - Najmanje restriktivna sredina

•Opšte obrazovno okruženje

 

EVALUACIJA – Prvi korak
Dobijanje saglasnosti (dozvole od roditelja) za evaluaciju za potrebe specijalnog obrazovanja

•Utvrditi oblasti pod rizikom: akademske (školska znanja), socijalne, u ponašanju, komunikacije, itd.

•Izvršiti opservaciju i procenu

•Dobiti informacije od nastavnika koji već rade sa detetom i roditelja

•Tim za evaluaciju uključuje školskog psihologa, nastavnike, roditelje, direktora i odredjuju prava učenika koja se zasnivaju na kriterijumima koji su odredjeni zakonom.

 

Drugi korak - Izrada Individualnog obrazovnog plana (IEP)

•IEP je legalni ugovor izmedju školskog okruga i roditelja tj. Učenika

•IEP tim

•Roditelj

•Defektolog

•Nastavnik redovne škole

•Direktor (LEA – Lokalna agencija za obrazovanje)

•Učenik je i sam član tima ako ima preko 14 godina

•Specijalisti (logoped, OT,  Fizikalni terapeut)

 

Delovi IOP, nastavak

•Ciljevi (akademski i funkcionalni) –koji se odredjuju prema sadašnjim znanjima

•Specijalno dizajnirane instrukcije (SDI)

•Servisi koji su povezani (lokacija i učestalost)

•Podrška školskom osoblju

•Produženje školske godine

•Smeštaj, izbor škole (LRE )Least Restricted Environment - Najmanje restriktivna sredina

 

 

Sadrzaj obrasca:

•Opšti podaci

•Podaci dobijeni procenom-testiranjem

•Preporučena sredina za obrazovanje

•Potencijalne sposobnosti i potrebe

Lista sposobnosti i paralelno lista potreba
(Neophodno je raščlanitiu male korake detetove sposobnosti i potrebe)

•Glavni ciljevi i zadaci koji su u vezi sa sposobnostima i potrebema, kratkoročni i dugoročni

Lista ciljeva i lista zadataka paralelno

•Posebne metode i sredstva (vizuelna,praktična,verbalna, terapeutska...)

Obrazac, nastavak

•Zaključci edukacionog tima

•Preporuke

•Potpisi članova tima

1. Direktor, psiholog, logoped, kordinator programa, drugi specijalisti

2. Roditelj se izjašnjava zaokruživanjem sledećeg:

- u potpunosti prihvatam IOP

- delimično prihvatam iop

- ne prihvatam IOP (U u ovom slugaju roditelj je dužan da da svoj predlog u obrayovanju svog deteta)

 I Predlažem  sledeće______________________________

 

Author: Jelena Mazurkiević     Time: 18-10-2009  10:53     Comments: 0

 
Page 1 of 2       Select page:   1   2

ŠOSO "Milan Petrović", Novi Sad | Admin Nikola Provči | Template design by styleshout